Advokatura u Srbiji: Pravnička Realnost, Izazovi i Nepravde

Put od studenta prava do samostalnog advokata u Srbiji često je opisan kao san o uglednoj profesiji, dinamičnom radu i finansijskoj stabilnosti. Međutim, realnost sa kojom se suočavaju diplomirani pravnici je daleko od te idilične slike. To je put isprepleten finansijskim preprekama, nejednakim uslovima, institucionalnom nepodnošljivošću i dubokim razočarenjem u sistem koji bi trebalo da bude stub pravne države.

Finansijska barijera na samom startu: Nepodnošljivi troškovi upisa

Jedan od najglasnijih i najbolnijih problema je visina troškova upisa u imenik advokatskih pripravnika. Dok se u Beogradu godišnja članarina kreće oko 1.200 dinara, što se može smatrati podnošljivim, situacija u nekim regionalnim komorama je alarmantna. Pričaju se priče o iznosima od 500 evra, koji se moraju platiti za sam upis. Ovakva cifra predstavlja ogroman teret za mlade ljude koji tek kreću u karijeru, a često nemaju nikakav prihod. Šokantnije je to što se navodno primenjuje diskriminatorna praksa prema deci advokata i sudija, za koje se trošak značajno umanjuje. Ovo direktno dovodi u pitanje načelo jednakosti i pravo na rad, stvarajući osećaj da je profesija zatvoreni klub namenjen onima sa određenim porodičnim pozadinama.

Obrazloženje za ove troškove često je nejasno i nedovoljno. Kandidati koji pokušavaju da dobiju objašnjenja nailaze na otpor i neprofesionalno ponašanje službenika u komorama. Kada se pozovu na statut ili zakon, gde se o iznosima ne pominje, odgovor im je da je odluka doneta "po preporuci" viših tela, što stvara utisak samovolje. Ovakva praksa ne samo da onemogućava pristup profesiji onima skromnijeg finansijskog statusa, već i sistematski favorizuje odabrane, čime se sama suština advokature kao slobodne profesije dovodi u pitanje.

Pripravnički staž: Besplatni rad i izrabljivanje

Čak i kada se prevaziđe finansijska prepreka upisa, mlade pravnike čeka realnost pripravničkog staža. Iskustva su uglavnom potpuno negativna. Rad kao advokatski pripravnik često se svodi na besplatan volonterski rad ili rad za simboličnu nadoknadu. Mnogi principali ne poštuju dogovore, kasne sa prijavom za stručnu praksu (čime pripravnik ostaje bez i te male državne naknade), a obećanja o učenju i preuzimanju odgovornosti ostaju puste reči.

Pripravnici se često koriste za šablonske i administrativne poslove, dok im je pristup stvarnim pravnim izazovima - pisanju podnesaka, učešću na ročištima - uskraćen. Atmosfera u kancelarijama može biti toksična, sa nedoličnim ponašanjem, vikanjem i nepoštovanjem. Klijentela u manjim mestima često se sastoji od "sitnih" predmeta, što ograničava mogućnost za sticanje raznovrsnog iskustva. Priča o principalu koji obećava prepuštanje kancelarije nakon dve godine, a onda se izvlači i ne plaća porez kako bi pripravnika prijavio, samo je jedna od mnogih koje ilustruju nesavesnost i iskorišćavanje koje vlada u ovom odnosu.

U nekim velikim, komercijalnim kancelarijama u Beogradu, situacija nije ništa bolja. Plate su niske (često ispod 300 evra), radno vreme prekovremeno, a posao se svodi na monoton, stresan rad poput telefonskog teranja dužnika za bankarske dugove. Ovo ne pruža nikakvo pravno obrazovanje, već vodi u profesionalno sagorevanje.

Notari i javni izvršitelji: Zarada umesto znanja

Alternativni put za mnoge pravnike je rad kod notara ili javnog izvršitelja. I ovde su početne plate veoma niske, često na nivou minimalca. Rad je izrazito šablonski i monoton - overe potpisa, unošenje podataka, pečaćenje. Iako neki notari nude redovnu prijavu i bonuse, česta je pojava da se pravnici sa pravosudnim ispitom zamenjuju osobama sa srednjom školom, kako bi se smanjili troškovi i eliminisala potencijalna konkurencija za poziciju zamenika. Ovaj posao pruža finansijsku stabilnost, ali vrlo malo prostora za sticanje pravničkog znanja i napredovanje u klasičnom smislu.

Pravosudni ispit: Da li vredi ulaganja?

Pitanje važnosti pravosudnog ispita je centralno za svakog pravnika. S jedne strane, on je nezaobilazna osnova za bavljenje bilo kojim ozbiljnim pravnim poslom - od advokata i sudije do pravnika u većim firmama. Otvara vrata i daje prednost na nekim konkursima, naročito u državnim organima, vojci ili policiji.

S druge strane, sama činjenica da poseduješ pravosudni ispit nije garancija za posao. Tržište je prezasiceno diplomiranim pravnicima, a konkurencija je ogromna. Bez veza ili preporuka, čak i sa položenim ispitom, mogućnost zaposlenja u struci je mala. Mnogi se zato okreću poslovima van struke ili rade poslove koji ne zahtevaju fakultetsko obrazovanje, što vodi u duboko razočarenje i osećaj gubitka vremena i novca uloženog u studije.

Državni sektor i privatne firme: Veza kao ključ

Zaposlenje u državnom sektoru - sudovima, tužilaštvima, ministarstvima - za većinu je nedostižan san. Konkursi su često formalni i namešteni unapred za određene osobe. Priča o volonteru koji godinama radi u sudu, nadajući se da će biti primljen, dok se na konkursu pojavi neko sa "pravom" vezom, je standardna. Iako postoje izuzeci, sistem je toliko zatvoren da mladi pravnici gube nadu.

U privatnim firmama situacija nije dramatično bolja. Zahtevi su često nerealni za početnike (5+ godina iskustva, odličan engleski, još jedan strani jezik), a ponuđene plate su niske. Poslovi pravnika u privredi često se svode na administrativne poslove oko kadrovskih pitanja, dok se kompleksniji pravni poslovi prepuštaju spoljnim advokatima.

Samostalni početak: Hrabrost uz ogromne rizike

Za one koji imaju hrabrosti (ili nemaju drugog izbora), opcija je samostalno otvaranje advokatske kancelarije. Ovo je put pun rizika. Pored velikih početnih troškova (upis u komoru advokata, oprema, kirija), najveći izazov je sticanje klijenata. Bez veza i preporuka, početak je izuzetno spor. Prve godine se mogu smatrati uspehom ako se pokriju mesečni troškovi. Dodatni problem su kašnjenja u naplati od države za poslove po službenoj dužnosti, što može dovesti do teške likvidne situacije. Za žene, ovaj put je posebno težak ako se poklopi sa planiranjem porodice, jer država ne pokazuje razumevanje za specifične izazove samostalnih privrednika.

Zaključak: Sistem u krizi

Stanje u advokaturi i šire, u pravničkoj profesiji u Srbiji, je ozračje duboke krize i razočaranja. Sistem, umesto da podstiže talente, pravičnost i profesionalizam, funkcioniše na principu zatvorenih krugova, finansijskih barijera i iskorišćavanja. On favorizuje one sa porodičnom pozadinom i vezama, dok ostale gura u margine, namećući im izbor između besplatnog rada, nezaposlenosti ili napuštanja struke.

Ovakvo stanje stvara generacije ogorčenih pravnika koji su izgubili veru u sistem koji su završili da studiraju. Advokatura sama sebe srozava dopuštajući takve prakse. Promena neće doći lako niti brzo, ali je neophodno da se o ovim problemima govori glasno, da se traži odgovornost komora i da se mladi pravnici udružuju u zaštiti svojih prava. Jer, bez poštenog početka i jednakih šansi, ne može biti ni poštene pravne države.

Poruka mladima koji razmišljaju o pravnom fakultetu je da budu svesni ove realnosti. Upisati pravo danas znači upustiti se u dugotrajnu i skupu borbu sa neizvesnim ishodom, gde će vrednost i znanje često biti manje važni od porodičnog prezimena ili dubine novčanika. A za one koji su već u tome, preostaje upornost, međusobna podrška i nada da će se jednog dana sistem promeniti na bolje.