Kompletan Vodič za Crkveno Venčanje u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi

Planiranje venčanja predstavlja jedan od najlepših, ali i najizazovnijih trenutaka u životu. Kada se uz gradjansku ceremoniju želi i crkveno venčanje, često se pojavljuju brojna pitanja, nedoumice i čak zabune. Ovaj članak ima za cilj da vam pruži sveobuhvatan uvid u proceduru, običaje, pravila i praktične aspekte venčanja u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, kako biste taj dan doživeli u punom miru i radosti.

Gde se možete venčati? Ključno pitanje parohije

Jedno od najčešćih pitanja budućih mladenaca je u kojoj crkvi imaju pravo da se venčaju. Postoji rašireno mišljenje da se venčanje mora obaviti u parohiji mladoženje. Međutim, stvarnost je fleksibilnija. Prema crkvenoj praksi, venčanje se može obaviti u bilo kojoj pravoslavnoj crkvi, uz odgovarajuću saglasnost.

Standardni postupak podrazumeva da se mladenci obraćaju svešteniku crkve u kojoj žele da obave ceremoniju. Ako jedan od mladenaca (najčešće mladoženja) ne pripada toj parohiji, potrebno je da od svog parohijskog sveštenika pribavi usmenu ili pismenu saglasnost da se venčanje može obaviti na drugom mestu. Ovo se često naziva "premeštanjem parohije" za potrebe venčanja. Za ovu administrativnu uslugu neke parohije naplaćuju simboličnu naknadu, koja se često kreće oko nekoliko hiljada dinara.

Stoga, vaša želja da se venčate u vašoj omiljenoj crkvi, čak i ako joj mladoženja ne pripada, nije nemoguća. Ključ je u dobroj komunikaciji i dogovoru sa oba sveštenika - i vašim i mladoženjinim. Mnogi parovi su uspešno rešili ovaj "problem" jednostavnim razgovorom i dogovorom.

Procedura venčanja: Korak po korak

Da biste smanjili stres, važno je razumeti redosled događaja i administrativne korake.

1. Odabir crkve i sveštenika: Odlučite se gde i kod koga želite da se venčate. Obratite se svešteniku te crkve na vreme, najbolje nekoliko meseci unapred, naročito ako je reč o popularnim crkvama u sezoni venčanja.
2. Predbračni ispit: Ovo je obavezan deo procedure. Mladenci sa kumovima dolaze kod sveštenika koji će ih venčavati, najkasnije mesec dana pre ceremonije. Donose se crkvene krštenice (za mladence i kumove). Ispit je u stvari razgovor u kome sveštenik utvrđuje da li mladenci svojom voljom stupaju u brak, da li postoje prepreke (kao blisko srodstvo) i daje im duhovne smernice o svetosti braka, ljubavi i porodici. Traje oko 20-30 minuta i nije "položivo" u klasičnom smislu.
3. Dogovor o detaljima: Na ovom sastanku dogovara se tačno vreme ceremonije, potrebni predmeti (o kojima će kasnije) i eventualno angažovanje crkvenog hora.
4. Administrativni koraci: Ako mladenci ne pripadaju parohiji gde se venčavaju, obavestite svog parohijskog sveštenika i pribavite potrebnu dozvolu.
5. Dan venčanja: Mladenci, kumovi i svatovi se okupljaju u crkvi. U pravoslavnoj tradiciji, mladenci obično zajedno ulaze u crkvu. Tokom prelepe ceremonije, koja traje od 30 do 45 minuta, sveštenik čita molitve, mladence kruni venčanim krunama (koje se mogu zameniti vencima od cveća) i vezuje im ruke peškirom - simbol jedinstva.

Šta je potrebno obezbediti za ceremoniju?

Za obred venčanja potrebni su sledeći predmeti. Neke crkve ih već imaju na stanju, ali je bolje proveriti i eventualno obezbediti svoje, često lepše ukrašene.

• Peškir za venčanje: Beli peškir, dužine oko 1.7m i širine oko 0.5m, kojim će vam sveštenik vezati ruke. Može biti ukrašen vezom ili monogramom.
• Četiri sveće: Po dve za mladu i mladoženju. Tradicionalno su voštane i žute boje, ali se često koriste i bele ukrašene sveće.
• Pehar i vino: Poseban pehar (časa) za vino iz koga mladenci piju tokom obreda, simbol podele radosti i tuge. Koristi se crno ili crveno vino.
• Venčani prstenovi (burme): Kupuju ih mladenci ili kumovi. Za ceremoniju je potreban jedan par burmi, koji se stavlja u crkvi i ne skida se za vreme gradjanske ceremonije koja može uslediti.

Ove predmete obično kupuju mladenci, a kumovi mogu pomoći u finansiranju. Sve je stvar dogovora.

Finansijski aspekti: Takse, prilozi i darovi

Ovo je oblast koja izaziva najviše nedoumica i emocionalnih reakcija. Važno je razumeti da ne postoji jedinstveni zvanični cenovnik za venčanja u svim crkvama. Sve zavisi od eparhije, parohije, same crkve i sveštenika.

• Naknada za crkvu (»taksa«): Ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate, većina će tražiti naknadu za korišćenje prostora. Ova suma varira od simboličnih nekoliko hiljada dinara do znatno viših iznosa u prestižnim gradskim crkvama (npr. 5.000 - 15.000 dinara).
• Prilog svešteniku: Sveštenici ne primaju platu od države, već žive od priloga vernika. Uobičajeno je da ih se na kraju venčanja "časti" novčanim prilogom u koverti. Iznos je stvar dogovora i vaših mogućnosti. Često se pominju cifre od 50 evra naviše, ali mnogi sveštenici neće odrediti tačan iznos, prepuštajući vama da date onoliko koliko možete i smatrate prikladnim.
• Crkveni hor: Ako želite da vam hor peva tokom ceremonije, to je dodatna usluga koja se plaća posebno. Cene hora variraju u zavisnosti od ugleda i lokacije (od 5.000 do preko 20.000 dinara). Mnogi savetuju da se unapred vidi da li crkvenjak (pevač) sam lepo peva, što može biti i lepša i jeftinija opcija.

Savet: O svim finansijskim obavezama razgovarajte otvoreno sa sveštenikom unapred. Pitanje "Koliko iznosi naknada?" je sasvim legitimno i sprečiće neprijatna iznenađenja na dan venčanja.

Kumovi: Ko može biti i koje su njihove obaveze?

Kumovi u crkvi moraju biti kršteni u Pravoslavnoj crkvi (ili u nekoj od priznatih hrišćanskih crkava, što treba proveriti). Nije obavezno da budu muž i žena u braku. Možete izabrati svog najboljeg prijatelja za kuma, a vaš partner svoju najbolju drugaricu za kumu. Tradicija da oba kuma budu sa mladoženjine strane (kum i stari svat) se i dalje održava u nekim krajevima, ali nije pravilo.

Uloga kumova je prvenstveno duhovna - da budu svedoci vašeg zaveta pred Bogom i da vas podržavaju u budućem bračnom životu. U praktičnom smislu, pomažu u organizaciji (kupovina predmeta za ceremoniju, podrška na dan venčanja) i često finansijski doprinose kupovinom burmi ili drugih stvari.

Kada se NE MOŽE obaviti crkveno venčanje?

Pravoslavna crkva propisuje određena vremenska ograničenja za venčanja, poštujući duhovni karakter postova i praznika.

• Veliki višednevni postovi: Nije dozvoljeno venčanje tokom Božićnog posta (28. novembar - 6. januar), Uskršnjeg (Velikog) posta, Petrovdanskog (Apostolskog) posta (pokretan je, obično od kraja maja/juna do 11. jula) i Gospojinskog posta (14. - 27. avgusta).
• Dani u nedelji: Tradicionalno se ne venčava sredom i petkom.
• Veliki praznici: Na sam dan velikih crkvenih praznika takođe nema venčanja.

U izuzetnim slučajevima (npr. hitna trudnoća, odlazak u inostranstvo) može se podneti molba nadležnom episkopu (vladici) za dozvolu venčanja u zabranjenom periodu. Medjutim, ovo nije uobičajena praksa i ne garantuje se odobrenje.

Venčanje u manastiru

Venčanje u manastiru postaje sve popularnija opcija zbog duhovne atmosfere, često nižih troškova i divne prirode koja ga okružuje. Sam obred je identičan onom u parohijskoj crkvi. Manastiri su često fleksibilniji po pitanju parohijske pripadnosti i retko imaju fiksne takse, prepuštajući mladencima da prilože koliko mogu ili žele. Međutim, neki manastiri uopšte ne obavljaju venčanja, pa je neophodno unapred proveriti.

Posebnu pažnju treba obratiti na odeću i ponašanje - skromnija odeća (pokrivena ramena, duge suknje, pristojan dekolte) je poželjna, a goste treba diskretno obavestiti o potrebi za uzdržanim ponašanjem na svetom mestu.

Česta pitanja i odgovori (FAQ)

Da li moram prvo građansko, pa onda crkveno venčanje?

Ne. Redosled je potpuno proizvoljan. Možete se venčati samo u crkvi, a građansku ceremoniju obaviti kasnije, ili obrnuto. Za crkvu je važno da ste slobodni za brak, što građanski brak i jeste, ali ne traže se dokumenta o njemu pre crkvenog venčanja.

Može li se venčati par gde je jedna osoba katolik/protestant?

Može, ali je potrebna saglasnost nadležnog episkopa. Partner koji nije pravoslavac se ne mora preobraćati, ali se obično traži da pristane da se deca vaspitavaju u pravoslavnoj veri. Sve zavisi od sveštenika i konkretne situacije.

Da li mlada mora da nosi veo?

Preporuka je da mlada na glavi ima neki pokrivač (veo, maramu) iz poštovanja prema crkvi, ali to nije strogo pravilo i niko neće zameriti ako ga nema.

Da li je dozvoljeno dekorisanje crkve cvećem?

Da, u dogovoru sa sveštenikom. Većina crkava rado dozvoljava umerenu dekoraciju cvećem koje ne ometa obred i ne oštećuje enterijer.

Šta ako sam trudna pre venčanja?

Crkva ne zabranjuje venčanje u slučaju trudnoće. Jedino što je potrebno je da o tome obavestite sveštenika, a on će eventualno tražiti blagoslov episkopa za venčanje, što se rutinski odobrava.

Da li se može obaviti venčanje popodne ili uveče?

Može, ali zavisi od crkve i sveštenika. U gradovima je česta pra