Kompletan vodič za studije psihologije u Srbiji: Od prijemnog do karijere

Odlučiti se za studije psihologije često je rezultat duboke ljubavi prema ljudskoj psihi, želje da se pomogne drugima ili fascinacije kompleksnošću ljudskog ponašanja. Međutim, put od srednjoškolca do diplomiranog psihologa može biti izazovan i ispunjen pitanjima. Ovaj članak nastoji da pruži sveobuhvatan pregled, sastavljen od anonimizovanih iskustava, dilema i saveta onih koji su već prošli ovaj put, kako bi ti olakšao donošenje odluka i pripremu za sve što te čeka.

Prijemni ispit: Prva i često najveća prepreka

Prijemni ispit na državnim filozofskim fakultetima tradicionalno je visoka prepreka. Sastoji se iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti. Za mnoge, upravo test opšte informisanosti predstavlja najveći izvor stresa jer se čini nepredvidivim.

Kako se pripremiti? Za deo iz psihologije, ključno je temeljito savladati preporučenu literaturu. Ne radi se samo o glavnim pojmovima, već i o fusnotama, detaljima iz eksperimenata i tačnim formulacijama. "Moraš da naučiš sve. Ne preskači ništa - fusnote, sitna slova, sve," savetuje jedan anonimni ispitanik. Pronalaženje testova iz prethodnih godina može biti od neprocenjive pomoći da stekneš osećaj za tipove pitanja.

Test opšte informisanosti zahteva širok opšti kulturni horizont. Pored aktuelnih dešavanja u politici, kulturi i nauci, često se pojavljuju pitanja iz istorije, umetnosti, sporta i popularne kulture. "Na testu opšte informisanosti sam imala 21 od 30, a drugi put 28 od 30, bez ikakve dodatne pripreme. Prosto su mi zapala zgodna pitanja," deli svoje iskustvo jedna osoba. Stoga, pored redovnog praćenja vesti, korisno je pregledati i starije testove, jer se neka pitanja ponavljaju.

Jedan od kandidata ističe važnost psihofizičke pripreme za sam dan ispita: "Budi opuštena i odmorna. Na mnogo će biti važnije da si spokojna pored znanja. Ima tu i sistema, eliminacije, prisećanja, odabira odgovora čistom logikom, ali i sreće." Veliki broj kandidata doživi jak tremu, što je sasvim normalno. Važno je upamtiti da je konkurencija često manja nego što se čini, jer mnogi kandidati dolaze neadekvatno spremni.

Izbor fakulteta: Beograd, Novi Sad ili nešto treće?

Glavna dilema za mnoge je između Filozofskog fakulteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Opšte je mišljenje da su oba fakulteta visokog kvaliteta i podjednako cenjena na tržištu rada. Razlike postoje u organizaciji studija i malom naglasku na pojedinim oblastima.

U Beogradu je tradicionalno jak naglasak na metodologiji i istraživanju, što posebno dolazi do izražaja na istraživačkom smeru. U Novom Sadu se, prema iskustvima nekih, više pažnje posvećuje praktičnim veštinama, poput pisanja akademskih radova na engleskom jeziku. "Novosađani su bili potpuno pripremljeni za master u inostranstvu, dok smo mi u Beogradu morali dodatno da se snalazimo," primećuje jedna osoba.

Pored državnih, postoje i privatni fakulteti, kao što su Fakultet za medije i komunikacije (FMK) ili Fakultet za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić". Njihove prednosti su fleksibilniji raspored (često sa opcijom online učenja), moderniji pristup i više prakse. Mana je, naravno, visoka školarina i činjenica da neki poslodavci i dalje daju prednost diplomama državnih fakulteta. Međutim, za one koji žele da usmere karijeru ka poslovnoj psihologiji (HR), ovi fakulteti mogu biti odličan izbor.

Da li upisati osnovne studije ako već imam jedan fakultet?

Ovo je česta dilema, posebno za one koji žele da promene profesiju. Zakonski, moguće je upisati drugi fakultet, ali pravo na budžet se gubi ako si prve studije već završio/la na budžetu. Tada se drugi fakultet plaća kao samofinansirajući student. Postoji i mogućnost upisa bez prijemnog za one sa završenim visokim obrazovanjem, ali samo na samofinansiranje i uz dostupnost mesta.

Međutim, mnogi se pitaju da li je pametno uložiti još četiri godine u nove osnovne studije. Ako je cilj psihoterapija, postoji direktniji put. "Ako ti je ideja da se baviš psihoterapijom, moja topla preporuka je da ne ideš iz početka. Bolje idi direktno na master koji želiš i paralelno kreni na edukaciju za neku psihoterapiju," savetuje iskusna sagovornica. Naime, za rad psihoterapeuta obavezna je dodatna, specijalistička edukacija koja traje godinama i košta. Završetak osnovnih studija psihologije je samo prvi korak ka tome. Stoga, osobe sa završenim drugim fakultetom (npr. ekonomije, prava, filologije) mogu direktno da upišu edukaciju za psihoterapiju, uz prethodno polaganje tzv. propedevtike (diferencijalnih ispita) koja nadoknađuje osnovno znanje iz psihologije.

"Dugoročno gledano, to će te mnogo više koštati jer je to 4 godine više koje ćeš provesti kao student bez posla i prihoda," ističe neko drugi. Finansijski i vremenski, ovaj put je često efikasniji.

Kako izgledaju studije i šta je najteže?

Studije psihologije su zahtevne i interdisciplinarne. Očekuje se veliki obim čitanja, pisanje seminarskih radova i sprovodenje istraživanja. Vežbe su često obavezne i zahtevaju redovno prisustvo. Predmeti se kreću od neurofiziologije i statistike do socijalne, razvojne i kliničke psihologije.

Mnogi studenti ističu statistiku i metodologiju kao izazovne predmete, ali i kao veoma važne za bilo koju dalju karijeru, pa čak i za kritičko razumevanje stručne literature. Pored toga, na trećoj i četvrtoj godini dolazi do približavanja željenoj oblasti, a na masteru se bira specifičan modul (npr. klinička, industrijska, istraživačka psihologija).

Važno je imati realna očekivanja. Studije psihologije ne podrazumevaju samo analizu snova ili razgovor o ljudskim problemima. To je ozbiljna nauka koja zahteva analitički um, upornost i sposobnost rada sa velikom količinom informacija. "Sve to što vidite u medijima možete slobodno da zaboravite. Pripremite se za milion teoretskih pravaca za svaku oblast, puno statistike i grejanja stolice," upozorava jedan student.

Zaposlenje: Mračna slika ili svetla budućnost?

Ovo je možda najkontroverznija tema. Iskustva su drastično podeljena i u velikoj meri zavise od geografske lokacije, oblasti interesovanja i, nažalost, ličnih veza.

Za one koji teže radu u državnim institucijama (škole, domovi zdravlja, bolnice), situacija je često teška. "Za državne institucije je katastrofa. Svi nešto obećavaju i na kraju ništa," žali se jedna osoba. Mnogi pričaju o nepotizmu i korupciji kao preprekama. "Trazim širom Srbije, i u državnom i u privatnom, nigde bez veze nema prolaza," dodaje drugi ispitanik.

Međutim, potpuno drugačija slika se ocrtava za privatni sektor, posebno za oblast ljudskih resursa (HR). "U privatnim je prilično lako naći posao, doduše ako te zanima HR kao oblast," ističe neko. Psiholozi su visoko cenjeni u regrutaciji, selekciji, obuci i razvoju zaposlenih u velikim kompanijama. "Sve moje kolege sa smera su jako brzo našle posao u HR sektoru raznih kompanija," potvrđuje treća osoba. Ovo je trenutno najperspektivniji i najbolje plaćeni pravac za diplomirane psihologe u Srbiji.

Za rad u kliničkoj psihologiji i psihoterapiji, put je duži i skup. Nakon mastera, neophodna je specijalizacija ili edukacija za određeni psihoterapijski pravac (geštalt, psihoanaliza, kognitivno-bihejvioralna itd.), koja traje od nekoliko do nekoliko godina i košta nekoliko hiljada evra. Tek nakon toga može se razmišljati o privatnoj praksi ili radu u specijalizovanim ustanovama. Ovaj put zahteva strpljenje i značajna finansijska ulaganja, ali može biti veoma ispunjavajući.

Da li je psihologija za mene? Konačni saveti

Pre nego što doneseš konačnu odluku, postavi sebi nekoliko ključnih pitanja:

• Šta me konkretno zanima u psihologiji? Da li je to pomaganje ljudima, istraživanje, rad u biznisu ili nešto drugo? Ako te zanima samo jedna uska oblast (npr. jungijanska analiza), studije će ti ponuditi širok spektar gradiva koje moraš da savladaš, što može biti frustrirajuće.
• Kakve su mi finansijske mogućnosti? Da li sam spreman/na da platim samofinansiranje ili privatni fakultet? Da li sam svestan troškova dodatnih edukacija za psihoterapiju?
• Kakva je tržišna perspektiva u oblasti koja me zanima? Istraži aktuelne oglase za posao. Da li se traže psiholozi u toj oblasti? Gde?
• Da li sam spreman/na na dug i zahtevan put učenja? Studije su samo početak. Usavršavanje traje ceo život.

I na kraju, najvažniji savet koji se provlači kroz sva iskustva: Budi informisan/a i opušten/a. "Budi u toku sa aktuelnim temama, bez velike presije. Želim ti puno sreće." Istraži, pročitaj forume, pričaj sa studentima, poseti fakultete. Nemoj da te obeshrabri priča o korupciji ili teškom zapošljavanju - perspektiva postoji, ali je put možda drugačiji od onog koji si zamišljao/la. Kao što je neko rekao: "Stvari ne ispadnu baš onako kako smo zamišljali, i to može da ti se desi na bilo kom fakultetu. Ono što treba je da se raspitaš što više možeš."

Neka ti je bog u pomoći, ali uz dobru pripremu i realna očekivanja, sigurno ćeš naći svoj put u ovoj fascinantnoj nauci o ljudskom umu.